САМОХРАНИ РОДИТЕЉИ – ПРАВА, ОБАВЕЗЕ, САГЛЕДАВАЊА
27.08.2015

Опште стање глобалног друштва условило је промене породичне структуре, а један од све учесталијих модалитета породице јесу породице са једним родитељем. У Републици Србији, низ стратешких докумената, усвојених на нивоу Владе, указује на спремност државе да се озбиљније посвети решавању појединих проблема од посебног значаја за самохране родитеље, којима се регулишу одређена права, ситуације или питања од значаја за самохране родитеље. По речима Бобан Џунића, председника Градске општине Палилула, који је отворио округли сто у Супштини града Ниша на тему “Специфичност улоге и статус самохраних родитеља”, ова активност руководства општине Палилула је усмерена на побољшању квалитета живота свих грађана у заједници, посебно самохраних родитеља, уз промоцију партнерства општине са установама и организацијама цивилног сектора, на основама утврђеног стратешког планирања.

Упркос томе што непостоји одговарајућа законска дефиниција самохраног родитеља и евиденције о самохраним родитељима, на основу истраживања (Stratedžik Marketinga) процена је да данас у Србији има више од 116.000 самохраних родитеља чија су деца млађа од 18 година. Од тога 80 одсто су самохране мајке, трећина има месечна примања мања од 10.000 динара по члану. У свакодневном животу самохрани родитељи највише могу да се ослоне на своје родитеље који им пружају финансијску, емотивну и организациону подршку.

По речима Зорана Јовића, директора Центра за социјални рад «Свети Сава» у Нишу, самохрани родитељи као једна огромна циљна група која егзистира ту поред нас имају заиста специфичне потребе у односу на породице где су оба родитеља ту и где оба родитеља учествују у одгајању, подизању и у васпитању деце и деле обавезе. Рецимо, доминантне потребе су решавање стамбеног питања, материјални фактор односно материјална обезбеђеност али врло често је присутна и стигматизација, осуда не само од стране најужих сродника већ и од шире друштвене заједнице. Доминантна потреба је да самохрани родитељ нема довољно времена за задовољење својих потреба. Врло често самохрани родитељи, који су у радном односу, имају проблема са схватањем од стране послодавца.

Ми смо управо пред овај скуп, истакао је директор Центра Зоран Јовић, обрадили податак да међу корисницима новчане социјалне помоћи у Нишу има 518 родитељских породица. Немамо тачну структуру колико је самохраних мајки а колико самохраних очева. Истраживање које је рађено до 2011.године, говори да је од укупног броја једнородитељских породица само 3,6 одсто самохраних очева. У периоду од 1980. до 2012. године број склопљних бракова у Србији се смањио за 1/3. Нажалост, учешће једнородитељских породица се није смањило. Постотак је повећан са неких 12,4 на 24 одсто за исти извештајни период.

„За наше Удружење самохране мајке нису само жене чији се бракови распали већ су све жене које саме брину о својој деци, све жене које се боре за своју децу да им обезбеде извесну будућност - изјавио је Ненад Тодоровић, председник Омладинске мреже. У том циљу тежимо да прикажемо да је „стигматизација“ смањена у последњих петнаестак година, од када је удружење основано, радимо на запошљавању и преквалификацији наших чланица, кроз нове пројекте бринемо и о другим социјално угроженим категоријама становиштва као што су инвалидна и стара лица. Тодоровић је похвалио отвореност за сарадњу председника општине Палилула и Центра за социјални рад у Нишу.

На округлом столу, који је општина Палилула успешно организовала са Центром за социјални рад, Удружењем самохраних мајки, Саветом за младе Скупштине града Ниша, разговарало се и о специфичним потребама самохраних родитеља / мајки и њихових породица у Нишу, доприносу заједници и ефектима активности Удружења самохраних мајки,, младим самохраним родитељима, заштити жена од насиља у породици, о могућностима доступности програма ЕУ за економско оснаживање породица са једеним родитељем, сарадњи и партнерству са цивилниом сектором, специјализованим установама, привредним сектором. О томе су говорили и Биљана Јовановић, овлашћено лице Удружења самохраних мајки, Адриана Анастасов, Народна посланица и председница Савета за младе Скупштине града Ниша; Милан Миленовић из Центра за социјални рад у Нишу. Модератор округлог стола била је је Дара Стојиљковић. Организатори округлог стола најавили су да ће препоруке са овог скупа послати према Скупштини града Ниша и према надлежном министарству у Влади Србије. Активност, на сагледавању овог проблема, биће настављена умрежавањем заинтересованих страна. (текст-фотографије, Д.Видојковић)

РТВ БелаМи - Подршка самохраним родитељима